Човек који је кренуо ка Богу.. добија све теже задатке и терете … најболнији тренутак је када постајеш свестан чињенице да нисмо исти … то се чак односи и наше најмилији око нас … долази до поделе светова … на једној страни потрошачи и уживаоци овог материјалног света… то су они који не виде ,не разумеју и не праве разлику између пролазности и вечности … ту влада суровост, похлепа,отуђење …. и оних других малобројнијих који јасно уочавају једну позоришну представу у виду маје и опсене….то су старе и искусне душе које вапе за лепотом , смислом, љубављу…

Данас ником није лако … свуда око нас је сурова и жестока борба за душе…. једне и друге је захватио вирус безвољности … Моје скромно мишљење је да се полако али сигурно приближавамо врхунцу свих могућих парадокса… једноставно мора доћи до неке Творчеве реакције на сва ова збивања… тренутно стање на нашој Гаји нема никакву будућност… Радмили и Драгану желим довољно снаге и љубави у ова смутна и тешка времена.