Ту небо виси о божијој нити,

Около муње, по Ситници ватре,

Мачеви сикћу људског меса сити,

Тек Лазареве уздигле се шатре!

.

У гену, цвету, трави, капи росе,

Уткан је печат осрбљене лозе,

Мада и данас по Косову косе,

Дечије главе, док се људи грозе,

.

Јер од времена кад летеше стреле,

Па све до данас, небеса су иста,

И крв је блиска, србичаста блиста,

.

Али све але што нам ткиво јеле,

На Косову су израсле још више,

И чујте ноћу: Смрт аорту сише!

 

.

Крагујевац, 15.05.2018.