Лабуд Н. Лончар – КАД МЕ НОЋ ПОКРИЈЕ
Кад ме ноћ покрије
Као меко тијело жене и
Мјесец у пупку савије гнијездо –
Небо ми се у пут претвара.
Даљине ме иза брда дозивају,
Звијезде постају твоје очи а
Тишина потврђује бесмисао
Кратких узлета у
Вјетровитој ноћи –
Ломим крила дрвеној птици


Рекло би се да је у ових неколико бравурозних стихова стала лучезарна поетика свих дивотних песама Лончар Лабуда које сам прочитала♥ Чуј! Савршенство стилске фигуре: Мјесец у пупку савије гнездо…♥