Мостови,

Белих облака трагови

Дугом видици обојени

Песмама птица у твојим очима распевани

Шареним лептирима обележени

На латицама лавандиним заспали

.

Мостови на  пољима мирисним

На раскршћима руменим,

Никлим на цветовима жутом тканим

.

Мостови,

 Грљења у  сјају сунца

На  тишини месеца

уз громни зов љубави плама

И додир нежни –  без краја

.

Хееј, срце се у срцу  осмехује

Радост  вечна без времена је светиљка

Мостове што гради искрицама

И  Васељену у вечности осветљава !