Један србски песник рече: Уби ме прејака реч!

Да је то истина сушта, уверио сам се до сада на тисуће пута.

И не само што убија прејака, већ и свака сувишна реч!

Због прејаких и сувишних речи, које сам изговорио или написао, пробдео сам многе бесане ноћи, и много пропатио на свом животном путу.

Ма колико се трудио, ма колико бдео над језиком и речима, увек ми се некако омакне, напросто однекуд и изненада улети у мој свет, нека прејака или сувишна реч, због које потом, некада и данима, болујем и патим.