Забрађеног лица, немо је корачао старац улицом јоргована

држећи у руци прелепу јабуку, тек изгланцану, дивних боја.

Корачао улицом озарена лица, погледом као да тражи неког с’ким би је поделио.

Нико га није примећивао; заобилазили су га, прескакали као да јуре нешто,

да га не виде, као да непостоји.

Разочаран је сео на крају тротоара, наслонивши главу на своје руке,

гласно размишљајући: миислио сам да сам видео света, да видим људе.

Али нигде ни света ни људи; само сене неке давне митске приче.

Иди путем којим се не иде,само ћеш тако спознати шта значи бити човек.