Сваки сам тренутак небудности скупо плаћао у овоме свету.

Схватио сам рано, да је будност једина заштита и одбрана од људи и света.

У стању небудности и пријатељи нам постају непријатељи, док у будности и непријатељи постају наши пријатељи.

Када нисмо будни, тада сви насрћу на нас.

Не толико свесно, колико несвесно!

Људи су по природи својој грабљивци и насилници, и, ако нисмо будни, уништиће нас посве.

У људе никада немам поверења, али у човека, будног и освешћеног, свагда имам.

Разликујем човека од људи.

Многима је то исто, али није исто!

Човек и људи, то су два света.

Учим се већ пола века, да и у најдубљем сневању и тиховању останем будан.

Ја сневам и тихујем, изиђем својим бићем и суштом из своје љуштуре, из спољнога света, али једна светла сушт мојега бића, мој божански чувар и водич, остаје будан и стражари.

Истинско и дубоко сневање и тиховање јесте увек у будности.

То може да разуме и схвати само онај ко је у ведској традицији, ко је повезан са светлим суштима из оностраних светова.