Танана се светлост из душе расипа,
Којом обасјаваш моју полутаму.
Натопила кожу мирисима липа –
Ноћу се огледаш у звезданом пламу!

.

За тебе се музо надахнуто свира,
Уплићу се ноте, мелодије ведре.
Под прстима вештим огласи се лира
И најлепши звуци титрајем изнедре!

.

Мазна и питома, храбра чим затреба,
Чуваш своју лозу као нежну биљку.
Моје си парченце насушнога хлеба,

.

Носим те ко ватру на крвном ожиљку.
Симбол доброчинства, даровна владарка,
Венерина кћери искричаво-жарка!