О, класје моје…♥ 

Жетва…

И ноћас је село на ногама…

да се пшеница оврше пре кише…

Брује комбајни…

од рефлектора њихових

не види се

да и свици пале светла

кроз шорове … ♥

Мирис плеве,

прашине земљане

и зноја паорског

диже се небу под облаке…

до Кумове сламе чак! 

 плаветна

Пшеничицеееее, ситно семееее… 

Ах, мој драги, слатко име… 

Колико се ми гледасмо 

Још се нисмо пољубили... ♥