Страхове си здрала с беличастог чела,
Заденула химну низ долину груди.
Лакокрила вило мисли ми упрела,
У спиралу страсти, жеђање ме буди!

Ужитак си сласни длановима мојим,
Брилијантна искро, пролећни ластару.
За тебе у трансу сплет сонетни кројим,
Градим престо силни Жени-светлозару!

Саздаћу ти књигу од златастих речи,
Да и након мене када самрт стигне,
Глас о твоме лику на Олимпу звечи

И женствени одраз низ етар уздигне.
Ако ли ти за мном капка туге кане –
Јужну хемисферу нек` сузоклиз гане!