Ја сам са сваким од вас, истовремено, и млад и стар, у зависности од ваших година.

Са младима сам млад, са старима стар, али и младост и старост бивају једна те иста илузија и омаја.

Наше вештаствено тело, гле! само је глинена посуда, како би рекли ведсрбски Бели Ури, за наш Стваралачки Дух и нашу Божанску Свест.

Љубав и Стварање дају Смисао нашем Вечном Животу.

Без Љубави и Стварања, ми смо нико и ништа, сенка и утвара, привид и опсена.

Желим, кад буде дошао Тај Тренутак Вечности, са свима вама да се сретнем у Златном Свароговом Ирију, где ћемо сви бити подједнако и млади, и лепи, и здрави, и мудри, и дивотни.

Где ћемо сви љубити једно друго, једни друге, онако како Творац Љуби Самога Себе.

Кад љубиш, тада без престанка васкрсаваш и вечно се изнова рађаш.

Свако рођење Одозго, из Духа и Свести, дешава се у Љубави и кроз Љубав.

Кроз Двери Љубави долазимо, кроз Двери Љубави одлазимо, кроз Двери Љубави се поново враћамо, изнова и изнова, без почетка и свршетка!