Стихови су речи које су биране само суштином која је повезана са неким вишим сверама живота. Нема објашњења необјашњивог никоме…никоме до песнику који доби даре свете.

А он ил` она даре вољом Творца преноси свима.

Благодарно и свето је свако срце које воли песму. Она је језик Творца.

 

 

 

 

Песма је жива само када твори,

када језиком Љубави говори

ал` то није Љубав од земаљског шара

која лако чупа срце сред недара,

нит` је она што лако ромори

саниловка што омају створи,

нити она која златне везе нити

поробећи ветар мисли скрити

као верна љуба што невера је

она својим трагом у свету остаје.

Песма жива милост пројављује!

Она снове кити и дарује!

Подиже сад скуте дјеве и јунака

када падну вером која није јака,

целива ти дух сред тебе свети

и вида ти ране својом благовети.

Суштаство се тајносано буди

док рода се жар зора сад руди…

Она искива свете искре и плам

да вечно сјакти свети кристал сам.

Сваки Србин рода Звезданога

јутром везе и мисли и речи

твори и попева песме живе ватре

јер све вазда сред душе му сјакте.

Ведајући жив језиком светим

зове јутро и славује мале

да обдаре ливаде до горја

светом песмом која речи нема,

а што сваким тоном живот креће…

сваку травку меку и зелено див дрвеће.

Песма јесте живог Рода дар!

преузето са

http://www.zvezdarod.com