Ко што икона светлом обасјава
Човека који јуродиво моли –
Тако и лик Твој одано се воли,
Јер смирај нежни етром исијава!

.

Када од страха узнемири глава
И ум подмукло, разорно заболи,
Узалуд ћутња, храм и апостоли,
Тек Твоја лечи лепота и слава,

.

Али ту вреба и похотна замка –
Крхка је ова спасоносна сламка,
Јер како прићи узвишеном лику,

.

Који је сјајка божанској орбити,
Лакше је ипак сенку Ти љубити;
За присни шапат чекати прилику!