Радмила Бојић: Котрљајући
Легнемо, па се скотрљамо са врхбрда у јаругу…
Сударали смо се јер нас је бивало за чету целу котрљајућих…
Ех!…Какви судари бејаху то…
Варнице разнолике, душо, севаху…
Да л’ се то ми окретасмо око себе
Ил’ се земаљски шар вртио око нас…
Не питај…
Ко то сем Творца
Може и да зна…
Скотрљаш се
Устанеш…
Попнеш се на врх
Па, опет Јово наново…
Замотавасмо Небом Земљу
Као ролат од обланде
Што га баба Стана замотавала о Николином дне…
СРБСКИ ЖУРНАЛ 