Бели ждрали лете

понад Вилинске горе;

у Зимској Ноћи Сварога,

кроз море звездане тишине

на белим ветрима Ирија

лете ждрали бели.

Пут ждрала белих 

поћи ћу и ја,

у сутон, Мајко,

да нађем Земљу предака,

Златни Ириј да нађем.

У Земљи предака, Мајко,

где Сунце Поноћно сија,

чека ме љубав моја

из једног ранијег живота – 

у Белим горама Ирија,

на Светој земљи предака.