Благодаран сам свим србским непријатељима, душманима и вразима што су својом болесном србомржњом у мени пробудили чудесну  божанствену и ничим земаљским мерљиву Љубав према Србству.

Да не би толике њихове мржње према Србству – можда!? – не би било ни оволике моје Љубави према Србству.

Но, једноме се, ипак, чудом чудим: како србски непријатељи, душмани и врази благе везе ни о чему немају; како нису били свесни, да ће њихова толика мржња према Србству пробудити и покренути чудесну и божанску Љубав према Србству на другој страни, међу расним, пробуђеним и освешћеним Србима и Србкињама, и, да ће, на концу, та чудесна и божанска енергија Љубави према Србству живим огњем сажећи све оне који су мржњом према Србству задојени.

Зато молим све србске непријатеље, душмане и враге, нека још силније, још јаче мрзе Србство, да би Србство у Љубави нарастало све више и више, чак – до звезда и сунаца!