Толико њих – Срби по потреби,
Толико њих – а нигде прегнућа.
Дани тмурни, још тмурније ноћи,
Никуд не пронађох боју надахнућа.

Толико њих – ја сам сред поља,
Попут застава ветар класје њише.
Бојим се оних несрећних дана
Када млад ја нећу бити више.

Толико њих да сличе човеку,
Но им људскост у магли бежи.
Само ме каткада пољубац њен
У свој крутости зна да разнежи.

Толико њих – сви мисле да живе,
А живот – обмана и варка подла.
Једино песмом пркосим свему,
Једино њоме стојим спрама зла.

https://hajducija.blogspot.com/