(Надахнут откровењима и јасновиђењима прозорљиве Милице Беле Србкиње са Радан-планине, сачиних и предадох ове лирске записе у једном даху а у Рано Јутро Сварога.)

Свет није онакав какавим нам се чини и представља.

Свет је с ону страну видљивог света.

Свет је скривен од нас, јер смо изгубили видовита знања наших Белих Божанстава.

Без видовитих знања – а то су Знања Белих Богова и Богиња – ми не можемо видети, ни сагледати свет у свим светлосним ваграма и преливима, не можемо га видети и сагледати онаквим каквим уистину јесте и бива, већ га посматрамо у сивим тоновима, кроз црно-белу матрицу, попут умног и духовног далтонисте.

Незнање је пра-узрок свих наших страдања, патњи, мука и невоља у овоме свету.

Кад бисмо имали Знање Белих Божанстава, видовито знање Бића и Сушта, тада бисмо у овоме свету живели једнако као Бели Богови и Богиње.

Били бисмо срећни, радосни, блажени и од свега заштићени; живели бисмо за Љубав, Лепоту и Стварање; живели бисмо са Сврхом и Смислом.

Светом влада Тама Незнања.

Владари из сенке, паразити и рептили, јесу само последица Таме Незнања у којој боравимо и преживљавамо у овоме свету грозота и ужаса.

Све грозоте и сви ужаси овога света происходе из Таме Незнања.

Само Светлост Знања може овај свет да преиначи,  преокрене и преобрати у Сварогов Златни Ириј.

Ништа друго неће поправити и променити овај свет!

Тисућлећима и еонима покушавали смо да поправимо и променимо овај свет без Светлости Знања, и сви ти наши покушаји, ратови, преокрети и подвизи бејаху бесмислени и сулуди.

И, не само што ништа нисмо успевали набоље да променимо, већ нам бејаше све теже, горе и грозније; после сваког нашег рата и бунта, свет је бивао све ужаснији и мрачнији.

Данас је овај свет омаја и опсена грознији, језивији и пакленији него игда раније.

Само Светлост Знања може да излечи, исцели, васкрсне и изнова роди како нас тако и овај свет!