Милан Живковић: Правила игре су увек иста, све се понавља…
Песниче …
Историја средњовековне Србије је и даље доста дискутабилна … сви историчари стављају акценат на војне односно религијске поделе и размерице .. .. међутим као и увек
Интерес је најбитнији у овом материјалном свету па тако и том периоду ……
Новац је већ заузео централно место око којег су се ломила копља… сребро је било јако битно …. Србија је била централно подручје за његово експлоатисање … Рудник, Сребреница, Ново Брдо … Србија је тада била што су данас земље Опека – произвођачи нафте… каравани са сребром су ишли пут Требиња и Дубровника … а одатле до Млетачке Републике – Венеције … то сребро тј. сребрњаци су постали моћно оружје за владање и манипулацију …
Србија је постала главни снабдевач тадашњег ММФ-а …
Да би осигурали ту територију за мирну експлоатацију …. управо јој запад тј Ватикан даје самосталност Немањићима и Србији … главни центар за надгледање и контролисање власти у Србији била је Барска нунција …. Све то је функционисало 130 година… међутим, са појавом Цара Душана ….јача Србија … самим тим слаби утицај Запада ….
За “награду“ добијамо организован и плански удар са Истока…
Отоманска империја је њихов Кербер који следећих 450 година одрађује прљаве послове за црну властелу…..
Деспот Стефан Лазаревић је све ово јако добро знао … покушао је и он као Душан да раскине све односе са западом и почетком своје владавине доноси такозвани Закон о Рупама … где се забрањује даља експлоатација сребра без контроле државе Србије….то је био његов смртни грех …. запад опет окреће Турке на Србе…. у међувремену се проналазе нове локације за нови племенити метал – Злато … Средња и Јужна Америка … Следећих 400 година па све до данас ….почиње черечење генетског потенцијала Белих Срба … прешли су са сребра на душе … Правила игре су увек иста … све се понавља … ништа ново на нашој Планети…
СРБСКИ ЖУРНАЛ 