Седим испод багрема што цвате,

и зурим у вечерње румене облаке

над сањивим пољем

у даљини.

Изгрева пун Месец;

над крошњама трепери Вечерњача;

лахор певуши кроз шаш.

Где год да свратим,

свуда ме у стопу прати

нека праискона сета

што се, гле! вазда

изненада и ниоткуда

појави.

(Велики Гај, 10. цветња 7526.)