Изаткаћу ти кошуљу од срме
рукама од Љубави,
очи ти умити росом
са Рајских извора Светлости,
путеве ти посути 
звезданом прашином Храбрости,
а на дланове ћу ти спустити
малену птицу
са гласом од небеске Нежности…

.

Ако у њему осетиш чежњу,
хоћеш ли доћи?

(Ступчевићи, Ариље)

ПЕСНИКОВ КОМЕНТАР

Ово је, по мојим дубоким осећањима, једна од најлепших љубавних песама у савременој србској лирици; песма танане љубавне чежње и још тананије сетне, осећајне и устрептале душе.

У овој песми нема ниједне сувишне речи.

Све је у њој сажето, згуснуто и, доведено до савршенства.

(Драган Симовић)