Нема посвећеног, знаменитог, изузетног и великог Србина којему не стајаху све препреке на животном путу.

Али, не само знаменитог, посвећеног, изузетног и великог Србина, већ сваког Србина и сваке Србкиње у начелу, којима на животним путима не стајаху све могуће и немогуће, све видљиве и невидљиве препреке до циља свих циљева, до коначног, битног и суштог остварења својих замисли, снова и визија.

Којега год знаменитог Србина да призовем у свест, свакоме су од њих на животном путу стајале такве силне препреке какве знаменитим припадницима било којег другог народа никада не могу стајати.

Док ишчитавам биографије илити по србски: житија и животописе, кад разјашњавам и осветљавам животне путеве и непрестане битке које вођаху на својим животним путима сви листом знаменити Срби и знамените Србкиње, ја се просто чудом чудим: како су уопште и могли да стигну до својега циља свих циљева, или: одакле им толика снага, енергија и моћ, да остваре све своје замисли, идеје, визије и снове!?

Иако себе не желим – али и не смем! – да поредим било с ким (ни  са ким!), морам да признам, у овим позним годинама, да су и на мојему животном путу стајале све могуће и немогуће, све видљиве и невидљиве препреке.

И сам се себи често, и све чешће, чудом чудим: како сам уопште и могао да ишта од својих замисли, визија и снова постигнем и остварим, будући да сам на сваком кораку својега животног пута свагда и навек само на препреке наилазио!?

Препреке су бивале многе, разне и различне, видљиве и невидљиве, овостране и оностране: од крхког и трошног здравља до материјалног сиромаштва какво се не да ни описати.

Могу вам рећи – искрено, из душе и срца – да ми је у неким тренуцима бивало лакше да се носим са болештинама, него ли – што вама, можда, чудно звучи! – са материјалном немаштином и бедом.

Кад сада, а са једног вишег и божанског становишта, сагледавам своја животна, песничка и стваралачка дела, видим да је све то безначајно и безвредно, јадно и бедно, скоро посве ништавно, у поређењу са делима многих знаменитих Срба и Србкиња који у овоме свету омаја и опсена обитаваху пре мене.

Но, напросто, није ми се дало, уз све своје трудове и подвиге, да ишта преко овога учиним, иако сам то жарко желео!

Можда ће ми се у једном будућем животу пружити  прилика, да остварим све ове дивотне визије и снове које у овом животном току нисам знао, умео и могао.

(На измаку лета, по Србском календару, 7527. года.)