Category: Драган Симовић

Одлазак великана србске књижевности, романтичног родољуба и носталгичног филантропа- песника Симовића


…Већ и за свој најомиљенији песнички- Ведсрбски, а потом и сав свевасељенски и свесрбски, род, коме је припадао свим својим песничким и духовним бићем, и чије је ране и тешка искушења- нарочито у овим временима тешким, када нечастиви, свом силином, осионо и безмилосно, пустоши нашом отаџбином, иако и сам дубоко изранављен и опустошен суровошћу и нељудскошћу у свом окружељу- видао својом лириком поетиком и прозаиком, несебично и исцелитељски како је то само он умео- Бујицом својом песничком, која је из њега даноноћно куљала, попут неустављиве планинске реке, одишући и надахњујућим неуништивим и заразнопоучним родољубљем и србољубљем- све оне око, близу, и далеко, од њега.

Зато су његова- али и многих других истоветних душоисцељивача, којих је све више у ова времена наша суморна и наизглед безизлазна, и од којих су се многи формирали под директним Драгановим утицајем- предуховна, наддуховна, дела, нешто чега се евроатлантски пилатовски инквизитори, и њихови србоизродни римски конзули, данас плаше више него свих неминовно долазећих србских гвоздених пукова и њихових оштрих бајонета, који иако данас још увек нису видљиви и опипљиви, ипак стоје постројени у сенци, и окупљени на прелазу између два света, у Илисијуму, под командом Архангела Георгија- ишчекујући своју „последњу команду небеску“;

…Између ова два света, стварног, и нестварног али постојећег, својом лириком, поетиком и прозаиком, битишући ни на небу ни на земљи, песнички је витезовао Драган још од својих најмлађих дана…

Одлазак великана србске књижевности, романтичног родољуба и носталгичног филантропа- песника Симовића…

ИН МЕМОРИЈАМ: ДРАГАН СИМОВИЋ (1949 – 2018)

Драгана сам упознао крајем прве деценије овог миленијума, када сам случајно упловио у „свет писане речи“ парамедијског новинарства, приликом оснивања свог првог независног медијског блога- Србског Журнала.

…Који ће, гле игром случаја или судбине, постати и Драганов (суоснивачки) блог. Иницијално информативни, а потом независних аутора, да би га Драган последњих година спонтано преобразио у чудесни и предивни песнички, блог, евентуално и сам поставши његов главни уредник. Потом окупивши, на њему и око њега, десетине посвећених песника, углавном младих талената, али и оних прекаљених- Које сам ја из милоште назвао „Драгановим Песничким Јатом“, што се њему јако допало.

Иако је наше дружење, осим пар телефонских разговора, било даљинско и „дописничко“, наша преписка је била тако интензивна, и необично искрена и пријатељска, остављајући код нас обојице „споразумни утисак“, да смо се познавали целог (или можда и чак свих „претходних“) живота, тако да сам ову најтужнију (од смрти мога оца) вест, прихватио веома тешко и као губитак свог најмилијег.

***

…И нисам једини, ако ових дана упловите у чаробни свет лирике и поезије на Србском Журналу, што бих вам топло препоручио, суочићете се с предивним и сетним поетским баражом плејаде, углавном младих, писаца, у форми својеврсног Почасног Песничког Плoтуна- посвећеног Драгану Симовићу.

…Наравно, ти „песнички посвећеници“ су управо чланови (изнедрени испод крила) „Драгановог Јата“, коме и сам припадам, и то с нескривеним поносом и почасти; Јер познавати се и друговати са Драганом, за мене и многе друге, је поред непроцењивог духовног, уметничког и етичког обогаћивања, било велика част и изузетна привилегија. Убеђен сам да исто мишљење деле и сви остали моји „ јатаци песнички“.

Не бих желео да овде оставим утисак да је Србски Журнал био нешто најзначајније и најдивотније у песничком животу књижевника Симовића, али свакако, према његовим (не)изговореним мислима, јесте био једна од најзначајнијих, и последњих овоземаљских, станица, на његовом путешествију, ка почетној станици, небеској…

…Јер Драганов живот, овоземаљски и васионски у истоме маху, није се угасио овим вечитим, и тако напрасним, а опет тихим и безболним (како ми то описа његова Ива у писму-брзојаву, каква увек са нелагодом и зебњом отварамо, кад нам од родова најмилијих стижу), починком, и одласком његовог уморног и измученог физичког тела у дубине земаљске, и вечитим небеским починком његове истрошене, намучене, истрзане и преболне душе, која је, чак и таква, често кошмарна, и свебдијућа и за свој род стрепећа, садржавала већу љубав и духовност- него многе друге безбројне душе, квазирода србског у његовом свеокружењу.

***

Иако је његова племенита и несебична, и често невино дечја, како то само песничка уме да буде, душа, била пре свега непресушни извор љубави, не само за свој најближи, највољенији, и најрођенији род: Анђелку, Владимира, Боришу и Иву…

„`Најпре за Анђелку, и онда за Владимира, те за Боришу и Иву, да се, негда, присете, и макар у снима опомену, Прародине наше…„` (Д. Симовић)

…Већ и за свој најомиљенији песнички- Ведсрбски, а потом и сав свевасељенски и свесрбски, род, коме је припадао свим својим песничким и духовним бићем, и чије је ране и тешка искушења- нарочито у овим временима тешким, када нечастиви, свом силином, осионо и безмилосно, пустоши нашом отаџбином, иако и сам дубоко изранављен и опустошен суровошћу и нељудскошћу у свом окружељу- видао својом лириком поетиком и прозаиком, несебично и исцелитељски како је то само он умео- Бујицом својом песничком, која је из њега даноноћно куљала, попут неустављиве планинске реке, одишући и надахњујући неуништивим и заразнопоучним родољубљем и србољубљем- све оне око, близу, и далеко, од себе.

Зато су његова- али и многих других истоветних душоисцељивача, којих је све више у ова времена наша суморна и наизглед безизлазна, и од којих су се многи формирали под директним Драгановим утицајем- предуховна, наддуховна, дела, нешто чега се евроатлантски пилатовски инквизитори, и њихови србоизродни римски конзули, данас плаше више него свих неминовно долазећих србских гвоздених пукова и њихових оштрих бајонета, који иако данас још увек нису видљиви и опипљиви, ипак стоје постројени у сенци, и окупљени на прелазу између два света, у Илисијуму, под командом Архангела Георгија- ишчекујући своју „последњу команду небеску“;

…Између ова два света, стварног, и нестварног али постојећег, својом лириком, поетиком и прозаиком, битишући ни на небу ни на земљи, песнички је витезовао Драган још од својих најмлађих дана.

***

Овај свевременски и дивотни Србин, рођен је у србској престоници, на београдској Звездари, од оца Милете и мајке Станке, 5 јануара 1949.

…Детињство је проживео и проиграо у брдима изнад Ариља, на водопадима и слаповима Великог Рзава, у предивном и природно хармоничном крају, који ће између младог Симовића и мистичне рзавске питомине , формирати неуништиву пупчану спону- спону „младог песника у зачећу“ и његове исконске Мајке природе.

***

И као што то данас примећујемо, Драганова лирика одише неизмерном љубављу песничком према свему „живом и неживом“. И колико год да је у животу друговао са истородним људским душама, исто толико је и „самовао“ са својом омиљеном Мајком природом- продуховљујући и природно-надахњујући своје узвишено песничко биће.

После средње школе, завршио је студије Југословенске и Светске Књижевности, на Филолошком факултету у Београду, остварујући тако и формални академски статус, али и стичући стручно образовање које ћу му омогућити да своју лирику доведе до савршенства.

Поезију и прозу је објављивао 70их и 80их година у угледним часописима, новинама и магазинима: Књижевна Реч, Књижевне Новине, Савременик, Градац, Повеља, Ријечи…

***

Од почетка 80их до данашњих дана, песник и писац Симовић је објавио најмање 22 књиге поезије, прозе, мистике, есотерије и монографије-

„Оскоруша у присоју, Сневачев велики сан, Пси Господњи, Круг Вечерњаче, Нова Југославија, Мајстор од седам пећина, Жена од светлости, Господе Мој Господе, Бела Србија, Вечерња сетна песма, Земља белих ждралова, Кућа на брду ветрова, Тајне неба, Орлови Перунових вртова, Магија бројева, Мистика, Путеви сазнања: Свами Вивекананда, Један од ратника светлости о Војводи Петру Бојовићу, Велики ратници светлости (о војводи Бојовићу и генералу Павлу Јуришићу), Поћи ћу да нађем земљу светих предака…„

***

1986 је и формално постао члан престижног Удружења књижевника Србије, да би наставио своје поетско-прозно стваралаштво у статусу слободног уметника- и како је он то волео да нагласи: „на левој обали Дунава“, у свом песничком гају…

Поред књига и монографија, Драган је исписао на стотине, ако не и на хиљаде дивотних песама. Његово стваралаштво је било неуморно и непресушно, и литерално „до последњег даха“-

Своје последње две песме је објавио 11 децембра ове године на свом омиљеном песничком порталу Србском Журналу, да би следећег дана 12 децембра, мирно и у сну, у непуној 70 години живота, испустио своју племениту песничку душу. Као што је и са лакоћом и спокојом стварао своју небеску поезију, тако је лагодно и спокојно, и умро…

***

Траг песника Симовића у србској књижевности је неизбрисив, племенити печат који оставио у душама многих истородника и сродника је вечит, и као што то трагично бива са свим великим песничким, и од свог времена недовољно препознатљивим и схватљивим, душама, његов пун књижевни значај, и сва величина његовог немерљивог лирског опуса, биће препуштени меродавном суду, и правовредновању, неких будућих племенитијих, и својој отаџбини и народу посвећенијих, генерација. А све док се то не деси, Драган Симовић и његова велелепна лирика, поетика и прозаика, живеће вечито у свима нама…

….Зато, данас не тугујмо већ се радујмо животу и делу нашег свеземаљског и надземаљског песника. За овај пут Драган се већ дуго времена припремао- пре скоро једне деценије, у последњој строфи, последње песме, истоимене књиге „Поћи ћу да нађем земљу светих предака“, Драган је испевао следећу пророчанску строфу:

„`Далеко тамо и све даље, у даљинама сутона модрих шума, где трепере јасике и певуше иве; где је румен венац Звезде Вечерњаче- поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака! Поћи ћу да умрем На Земљи Светих Предака!„`…

…Наш уморни Песник је тако, ових дана, и стигао на крај свог дуго планираног пута, да би у спокоју вечном, у Земљи Својих Светих Предака, могао снове песничке да настави у миру да снева. Вечнаја Памјат…

***

Збогом Драги и Вечити Пријатељу! Почивај у миру…

Миодраг Новаковић

(исписано између 12 и 14 децембра 2018)

 

 

 

Advertisements

Драган Симовић: Поезија из књиге песама „Бела Србија“ – ВИДЕО, говори песник Симовић


Original Link>>> https://www.youtube.com/watch?v=-mZUEPRlVFs&fbclid=IwAR1UzV1uXGA3SBOp8-qvPfVlniD3AoOMNS6ydLPMZCAXHYRF3CmS6Bh0jvE

„Поћи ћу да умрем на Земљи Светих Предака!“ биле су речи песника Симовића пре једне деценије- Ноћас, тихо и у сну, како то и приличи једном небеском песнику, Драган је стигао на крај пута..


„Данас, 12. децембра, мирно и у сну је преминуо песник Драган Симовић. Сахрана ће бити објављена у Великом Гају. Тачан термин сахране ћемо Вам јавити накнадно. Ива Симовић“

Драган Симовић: Поћи ћу да нађем Земљу Светих Предака

Далеко тамо иза плаветног горја;

иза пурпурног обзорја тишине;

иза свих мена, варки и опсена –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Далеко тамо иза свих даљина;

иза утихлих врхова под снегом;

тамо где нема туге, ни сете,

ни боли душе што будна снева

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Далеко тамо, и све даље,

у даљинама сутона модрих шума,

где трепере јасике и певуше иве;

где је румен венац Звезде Вечерњаче –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Поћи ћу да умрем

На Земљи Светих Предака!

ВЕЧНА ТИ СЛАВА И ХВАЛА ПЕСНИЧЕ НЕБЕСКИ…

Драган Симовић: Ведско Родољубље


tumblr_static_stars-5

Знате ли шта је за наше звездане и божанске претке био Род?

Шта су звали Родом?

Шта је за њих значило Родољубље?

Род је Космос, Род је Васељена, Род су планете, сунца и звезде.

А Родољубље је љубав према Васељени, љубав према Космосу, љубав према свим планетама, свим сунцима, свим звездама, свим сазвежђима и звезданим јатима, свим овостраним и оностраним световима и, свим бићима у свим тим видљивим и невидљивим световима.

Родољубље је Космофилија.

То је у ширем, и најширем, значењу ове ведске речи.

У ужем значењу, Род је Племе.

Племе је Мали Род, слика и праслика Великог Рода.

Наши су звездани преци имали проширену Свесност унутар Творчеве Свести.

Њихова Свесност је била толико широка, да ју је нама данашњима тешко и појмити.

Могло би се слободно рећи, да се Свесност наших звезданих и божанских предака простирала на поткама Творечеве Свести, да је досезала до саме рубежи Творчеве Свести.

Ниједна савремена религија, ниједна савремена духовна наука, ниједна савремена филофоја и поетика не може да досегне границе Свесности наших божанских и звезданих предака.

Зато наши преци и јесу богови.

Да, наши су преци заиста били и остали богови.

Богови и богиње, подједнако, упоредо и равноправно.

Они су и данас присутни.

Ту су међу нама, али и у нама.

На сваком месту, у сваком тренутку – они су свуда и вазда с нама и у нама!

Њих можемо чути, видети, опипати и помиловати.

То је истинито и истинско ведско Род(н)оверје, ведско Родољубље, то је размишљање, појимање и схватање Белог Србина – наравно, и Беле Србкиње! – Новог доба, Златног Свароговог доба.

Све испод овога, све што је уже и мање од овога, и не може се назвати Род(н)оверјем.

Јер, само онај ко силно љуби Велики Род, тај ће још силније да љуби и Мали Род.

kult-drveta-1

Драган Симовић: Одавно се ничему не чудим


14993544_639829409532888_893260815820010089_n

Гледам,

и не могу чудом да се начудим!

Нико тако не руши,

не разара,

не уништава и не затире

Србство и Србију

као сами Срби.

Како изнутра

тако и извана.

Срби се просто надмећу између себе

у растурању и разарању

Србства и Србије.

Понашају се тако,

као да пре њих не бејаше ничег

те да после њих

неће бити никог.

Мрзе подједнако

и претке и потомке,

а понајвише себе саме.

Нико се тако не руга Србству

и нико тако не погани Србију,

као сами Срби.

Ни Творац

ни Васељена

ни сва духовна

и божанска бића

из свих иних светова,

не могу –

гле! –

од самих Срба

да сачувају и спасу

Србство и Србију.

И даље све то гледам,

али се више

ничему не чудим!

Драган Симовић: Србски именослов и родослов


168711_171011462941095_100000967280150_361118_1568073_n

Срби су, за разлику од свих иних хиперборејских, аријевских, словенских племена и родова једини у потпуности сачували праизворна, прасрбска, праведска лична – како мушка тако и женска – имена.

Србски именослов и родослов јесте посве ведски, хиперборејски, аријевски.

Од свеукупних личних имена у свеколиком Србству, кроз векове и тисућлећа, девет десетина чине древна ведсрбска имена.

Руси су сушта опречност и супротност Србима, што се личних имена тиче.

У њих су ведсрбска, ведруска, хиперборејска и аријевска имена скоро посве потиснута.

Уместо праизворних ведсрбских и ведруских имена, руски именослов и родослов је пун библијских, јудео-кршћанских, неразумљивих и нејасних туђинских имена.

Да је у Срба, поготову Белих Срба, јака веза са древним, ведским и звезданим прецима, потврђује, свакако, и наш именослов-родослов.

Наш именослов, родослов и племенска Слава, то је наш тисућлетни дејствени штит од јудео-кршћанских стрела, а, истовремено, и наша звездана, мислена и духовна повезаност са божанским прецима.

Нико на свету целоме, гле! нема тако дивотна, милозвучна и знаменита, било мушка било женска, лична имена, као што Срби имаду!

Имена свих ведсрбских богова и богиња сачувана су у србским личним именима.

beloglavi-orao-2

Драган Симовић: Некада су људи и вилењаци живели заједно…


388808ja91e1f1q1

Некада су људи и вилењаци живели заједно.

Били су једни поред других,

били су једни уз друге.

И једни и други,

у Праисконији,

биваху посвећеним чуварима

Велике Мајке Природе.

Да, некада давно и,

опет, некада не тако давно,

људи и вилењаци бејаху блиски једни другима.

Између једних и других,

у Златно Доба Стриборије,

бејаше присних сусрета и прожимања –

у лепоти, доброти и чистоти душе.

Заиста,

људи су тада,

у то Праисконо Време,

по свему били слични

белим и плавим вилењацима.

Живели су тада,

једнако као и вилењаци,

свој душевни и снолики унутарњи живот у тиховању;

били су више окренути ка тајинственим пространствима

својих тајносаних унутарњих светова.

Из Акаше су,

изравно,

преузимали знања срца и душе,

негујући и развијајући

видовита умећа и знања.

14656364_368356510162732_1293332553062658004_n

Драган Симовић: Придржи ме, још мало, Оче Отаца мојих…


P1120383

Придржи ме,

још мало,

Оче Отаца мојих,

Створитељу и Родитељу мој!

Придржи ме,

још сасма мало,

да се успењем уз Лестве Твоје,

да Ти се за скуте ухватим!

Да Ти се за скуте ухватим,

и да се не одмичем од Тебе,

Оче мој и Боже мој!

Тако је тужно у свету овоме,

Оче Отаца мојих,

Створитељу и Родитељу мој!

Туга, беда и јад,

свуда унаоколо,

у свету овоме,

Оче и Боже Отаца мојих!

Придржи ме,

још само мало,

Оче мој и Мајко моја!

Да не посрнем,

да не паднем,

да се не разбијем!

Још мало,

још само мало,

док у Дворе Твоје,

ОчеМајко,

ногом својом не ступим!

Драган Симовић: До Свршетка којега никада и неће бити…


1411409272_blagoslovenie-ratnika_shishkin_andrey_1385531897

За мој живот и моју судбину одговоран сам само ја.

То је једна страна Истине.

За мој живот и моју судбину одговорни су сви.

То је друга страна једне те исте Истине.

Истина је толико огромна, толико и тако свеобухватна, да ју је напросто и немогуће сагледати само са једне стране, само из једног угла, већ се мора сазерцавати са свих страна, из свих углова.

О Истини може да се говори само у зен-будистичким парадоксима, у зен-будистичким противуречностима.

Иако сам сам одговоран за свој живот и своју судбину, на мене су утицали многи.

Толико је оних који су утицали на обликовање мојега живота и моје судбине, да их је, напросто, и немогуће све побројати.

У раном детињству, то је било родноверно окружење.

Да, управо тако.

Ја нисам растао у хришћанској породици.

За хришћанство сам чуо тек много доцније.

Сви моји преци, и свеколико моје окружење, било је родноверно.

Наравно, ја тада нисам знао како се то зове, али сада знам: то је било родноверно илити паганско окружење.

Сви моји ближњи из мојега окружења у најранијем детињству, веровали су у србске, словенске богове, у култове и митове наших древних предака.

Што значи, да сам ја с родневрјем растао, да сам га душом осећао и удисао, да сам се у његовом духу изнутра обликовао и развијао.

Природа, и све што је у Природи, то бејаше светиња.

Свето дрво, свети храст, света липа, света оскоруша … света биљка, свети цвет…

Све је било свето и посвећено.

Доцније сам се, око двадесете године, срео са ведском и будистичком традицијом, али с јапанском и тибетанском варијантом будизма.

На поткама и подлогама родноверја, прожетог ведским и зен-будистичким погледом на свет, исклијала је, изникла и развијала се и моја поезија, моја животна и стваралачка поетика.

Дакле, моја веза с родноверјем није књишка, није се појавила и развијала у неком зрелом и позном добу, већ је то било моје најраније окружење.

Кад сам дошао на овај свет, ја сам већ био у родноверју.

И, нико од мојих горштака, које сам сретао у детињству, не бејаше хришћанин.

Хришћанство је, за њих, била само службена, државна религија, једнако као и комунизам.

На хришћанство и комунизам гледаху као на једно те исто.

Понављам: за мој живот и моју судбину, одговоран сам само ја; за мој живот и моју судбину одговорни су сви, одговорни смо сви.

Сви смо одговорни за све, и сви ми учествујемо у обликовању свакога и свега, од Постања до Свршетка, до Свршетка којега никада и неће бити!

%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81-jpeg

Драган Симовић: ВИЛЕЊАК СЕТЕ


P1200837Лирски записи

01

Песник Вилењак, ноћу, за пунога Месеца, излази на Пропланак, подно Снежних Висова, да би се срео са Својим Вилин-Јатом, јер само од Свог Вилинског Јата прима снагу и црпе надахнуће за своје вилинске песме.

Понекад се и Сам ухвати у вилинско коло, захваћен сетном и дивотном вилинкомветрових гајди и зовиних свирала, док понад њих, саобразно вилинки, плешу крошње дрвета, плешу снежни висови, плешу звездана јата, и, плеше Месец понад Вилин Горја.

Боравећи мед Људима (боље рећи, боравећи у заточеништву мед Људима), Песник се Вилењак чудом чудио какве све Људска Раса има предрасуде о Вилинском Роду;немајући појма да су Вилењаци виша духовна бића, бића на вишем ступњу божанског развоја и успења, те да су у далекој прошлости управо Они били изравни помагачи, испрва Човечанској, а потом и Људској Раси.

Тај Завет између Вилинске Расе и Расе Људи, зна се ко је раскинуо, и зна се по чијему наговору.

На крају Овог Времена, гле, још само понеки Песник, од Вилинског Јата, одржава живу везу са Расом Вилењака!

02

Вилењак Сете – то је Песник брезових шума, на Крајњем Северу, Певач и Сневач од Вилогорја, Песник чије Срце непрестанце крвари, и чија Душа осећа, и у себе прима, свеколику тугу и сету света, и свеколике боли и патњу Васељене.

Отуда су његове песме сетне и кад су радосне, сетне у дубини и кад певају о љубави и лепотама живота. Будући рођеним Песником, Он више личи на Вилењака Вилана него ли на Човека, Он је више у Наву него што је у Јаву.

Вилењак Сете има стас јасике на ветру вечерњем и руменом, а Његов лик је попут Младога Месеца, а вагра Његове пути јесте зрела месечина над пољем широким, у ноћи летњој, кад на смиље миришу недра девојачка.

Он је Расни Словен а Вилан, Расни Вилењак а Словенски Чаробњак и Јасновидац Тајносани. И кад крвари пева, и кад јеца пева, и кад болује пева, а пева и кад умире.

Такав је, гле, Вилењак Сете!

2010f3-692x360