Category: Драган Симовић

Драган Симовић: Ведско Родољубље


tumblr_static_stars-5

Знате ли шта је за наше звездане и божанске претке био Род?

Шта су звали Родом?

Шта је за њих значило Родољубље?

Род је Космос, Род је Васељена, Род су планете, сунца и звезде.

А Родољубље је љубав према Васељени, љубав према Космосу, љубав према свим планетама, свим сунцима, свим звездама, свим сазвежђима и звезданим јатима, свим овостраним и оностраним световима и, свим бићима у свим тим видљивим и невидљивим световима.

Родољубље је Космофилија.

То је у ширем, и најширем, значењу ове ведске речи.

У ужем значењу, Род је Племе.

Племе је Мали Род, слика и праслика Великог Рода.

Наши су звездани преци имали проширену Свесност унутар Творчеве Свести.

Њихова Свесност је била толико широка, да ју је нама данашњима тешко и појмити.

Могло би се слободно рећи, да се Свесност наших звезданих и божанских предака простирала на поткама Творечеве Свести, да је досезала до саме рубежи Творчеве Свести.

Ниједна савремена религија, ниједна савремена духовна наука, ниједна савремена филофоја и поетика не може да досегне границе Свесности наших божанских и звезданих предака.

Зато наши преци и јесу богови.

Да, наши су преци заиста били и остали богови.

Богови и богиње, подједнако, упоредо и равноправно.

Они су и данас присутни.

Ту су међу нама, али и у нама.

На сваком месту, у сваком тренутку – они су свуда и вазда с нама и у нама!

Њих можемо чути, видети, опипати и помиловати.

То је истинито и истинско ведско Род(н)оверје, ведско Родољубље, то је размишљање, појимање и схватање Белог Србина – наравно, и Беле Србкиње! – Новог доба, Златног Свароговог доба.

Све испод овога, све што је уже и мање од овога, и не може се назвати Род(н)оверјем.

Јер, само онај ко силно љуби Велики Род, тај ће још силније да љуби и Мали Род.

kult-drveta-1

Advertisements

Драган Симовић: Одавно се ничему не чудим


14993544_639829409532888_893260815820010089_n

Гледам,

и не могу чудом да се начудим!

Нико тако не руши,

не разара,

не уништава и не затире

Србство и Србију

као сами Срби.

Како изнутра

тако и извана.

Срби се просто надмећу између себе

у растурању и разарању

Србства и Србије.

Понашају се тако,

као да пре њих не бејаше ничег

те да после њих

неће бити никог.

Мрзе подједнако

и претке и потомке,

а понајвише себе саме.

Нико се тако не руга Србству

и нико тако не погани Србију,

као сами Срби.

Ни Творац

ни Васељена

ни сва духовна

и божанска бића

из свих иних светова,

не могу –

гле! –

од самих Срба

да сачувају и спасу

Србство и Србију.

И даље све то гледам,

али се више

ничему не чудим!

Драган Симовић: Србски именослов и родослов


168711_171011462941095_100000967280150_361118_1568073_n

Срби су, за разлику од свих иних хиперборејских, аријевских, словенских племена и родова једини у потпуности сачували праизворна, прасрбска, праведска лична – како мушка тако и женска – имена.

Србски именослов и родослов јесте посве ведски, хиперборејски, аријевски.

Од свеукупних личних имена у свеколиком Србству, кроз векове и тисућлећа, девет десетина чине древна ведсрбска имена.

Руси су сушта опречност и супротност Србима, што се личних имена тиче.

У њих су ведсрбска, ведруска, хиперборејска и аријевска имена скоро посве потиснута.

Уместо праизворних ведсрбских и ведруских имена, руски именослов и родослов је пун библијских, јудео-кршћанских, неразумљивих и нејасних туђинских имена.

Да је у Срба, поготову Белих Срба, јака веза са древним, ведским и звезданим прецима, потврђује, свакако, и наш именослов-родослов.

Наш именослов, родослов и племенска Слава, то је наш тисућлетни дејствени штит од јудео-кршћанских стрела, а, истовремено, и наша звездана, мислена и духовна повезаност са божанским прецима.

Нико на свету целоме, гле! нема тако дивотна, милозвучна и знаменита, било мушка било женска, лична имена, као што Срби имаду!

Имена свих ведсрбских богова и богиња сачувана су у србским личним именима.

beloglavi-orao-2

Драган Симовић: Некада су људи и вилењаци живели заједно…


388808ja91e1f1q1

Некада су људи и вилењаци живели заједно.

Били су једни поред других,

били су једни уз друге.

И једни и други,

у Праисконији,

биваху посвећеним чуварима

Велике Мајке Природе.

Да, некада давно и,

опет, некада не тако давно,

људи и вилењаци бејаху блиски једни другима.

Између једних и других,

у Златно Доба Стриборије,

бејаше присних сусрета и прожимања –

у лепоти, доброти и чистоти душе.

Заиста,

људи су тада,

у то Праисконо Време,

по свему били слични

белим и плавим вилењацима.

Живели су тада,

једнако као и вилењаци,

свој душевни и снолики унутарњи живот у тиховању;

били су више окренути ка тајинственим пространствима

својих тајносаних унутарњих светова.

Из Акаше су,

изравно,

преузимали знања срца и душе,

негујући и развијајући

видовита умећа и знања.

14656364_368356510162732_1293332553062658004_n

Драган Симовић: Придржи ме, још мало, Оче Отаца мојих…


P1120383

Придржи ме,

још мало,

Оче Отаца мојих,

Створитељу и Родитељу мој!

Придржи ме,

још сасма мало,

да се успењем уз Лестве Твоје,

да Ти се за скуте ухватим!

Да Ти се за скуте ухватим,

и да се не одмичем од Тебе,

Оче мој и Боже мој!

Тако је тужно у свету овоме,

Оче Отаца мојих,

Створитељу и Родитељу мој!

Туга, беда и јад,

свуда унаоколо,

у свету овоме,

Оче и Боже Отаца мојих!

Придржи ме,

још само мало,

Оче мој и Мајко моја!

Да не посрнем,

да не паднем,

да се не разбијем!

Још мало,

још само мало,

док у Дворе Твоје,

ОчеМајко,

ногом својом не ступим!

Драган Симовић: До Свршетка којега никада и неће бити…


1411409272_blagoslovenie-ratnika_shishkin_andrey_1385531897

За мој живот и моју судбину одговоран сам само ја.

То је једна страна Истине.

За мој живот и моју судбину одговорни су сви.

То је друга страна једне те исте Истине.

Истина је толико огромна, толико и тако свеобухватна, да ју је напросто и немогуће сагледати само са једне стране, само из једног угла, већ се мора сазерцавати са свих страна, из свих углова.

О Истини може да се говори само у зен-будистичким парадоксима, у зен-будистичким противуречностима.

Иако сам сам одговоран за свој живот и своју судбину, на мене су утицали многи.

Толико је оних који су утицали на обликовање мојега живота и моје судбине, да их је, напросто, и немогуће све побројати.

У раном детињству, то је било родноверно окружење.

Да, управо тако.

Ја нисам растао у хришћанској породици.

За хришћанство сам чуо тек много доцније.

Сви моји преци, и свеколико моје окружење, било је родноверно.

Наравно, ја тада нисам знао како се то зове, али сада знам: то је било родноверно илити паганско окружење.

Сви моји ближњи из мојега окружења у најранијем детињству, веровали су у србске, словенске богове, у култове и митове наших древних предака.

Што значи, да сам ја с родневрјем растао, да сам га душом осећао и удисао, да сам се у његовом духу изнутра обликовао и развијао.

Природа, и све што је у Природи, то бејаше светиња.

Свето дрво, свети храст, света липа, света оскоруша … света биљка, свети цвет…

Све је било свето и посвећено.

Доцније сам се, око двадесете године, срео са ведском и будистичком традицијом, али с јапанском и тибетанском варијантом будизма.

На поткама и подлогама родноверја, прожетог ведским и зен-будистичким погледом на свет, исклијала је, изникла и развијала се и моја поезија, моја животна и стваралачка поетика.

Дакле, моја веза с родноверјем није књишка, није се појавила и развијала у неком зрелом и позном добу, већ је то било моје најраније окружење.

Кад сам дошао на овај свет, ја сам већ био у родноверју.

И, нико од мојих горштака, које сам сретао у детињству, не бејаше хришћанин.

Хришћанство је, за њих, била само службена, државна религија, једнако као и комунизам.

На хришћанство и комунизам гледаху као на једно те исто.

Понављам: за мој живот и моју судбину, одговоран сам само ја; за мој живот и моју судбину одговорни су сви, одговорни смо сви.

Сви смо одговорни за све, и сви ми учествујемо у обликовању свакога и свега, од Постања до Свршетка, до Свршетка којега никада и неће бити!

%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81-jpeg

Драган Симовић: ВИЛЕЊАК СЕТЕ


P1200837Лирски записи

01

Песник Вилењак, ноћу, за пунога Месеца, излази на Пропланак, подно Снежних Висова, да би се срео са Својим Вилин-Јатом, јер само од Свог Вилинског Јата прима снагу и црпе надахнуће за своје вилинске песме.

Понекад се и Сам ухвати у вилинско коло, захваћен сетном и дивотном вилинкомветрових гајди и зовиних свирала, док понад њих, саобразно вилинки, плешу крошње дрвета, плешу снежни висови, плешу звездана јата, и, плеше Месец понад Вилин Горја.

Боравећи мед Људима (боље рећи, боравећи у заточеништву мед Људима), Песник се Вилењак чудом чудио какве све Људска Раса има предрасуде о Вилинском Роду;немајући појма да су Вилењаци виша духовна бића, бића на вишем ступњу божанског развоја и успења, те да су у далекој прошлости управо Они били изравни помагачи, испрва Човечанској, а потом и Људској Раси.

Тај Завет између Вилинске Расе и Расе Људи, зна се ко је раскинуо, и зна се по чијему наговору.

На крају Овог Времена, гле, још само понеки Песник, од Вилинског Јата, одржава живу везу са Расом Вилењака!

02

Вилењак Сете – то је Песник брезових шума, на Крајњем Северу, Певач и Сневач од Вилогорја, Песник чије Срце непрестанце крвари, и чија Душа осећа, и у себе прима, свеколику тугу и сету света, и свеколике боли и патњу Васељене.

Отуда су његове песме сетне и кад су радосне, сетне у дубини и кад певају о љубави и лепотама живота. Будући рођеним Песником, Он више личи на Вилењака Вилана него ли на Човека, Он је више у Наву него што је у Јаву.

Вилењак Сете има стас јасике на ветру вечерњем и руменом, а Његов лик је попут Младога Месеца, а вагра Његове пути јесте зрела месечина над пољем широким, у ноћи летњој, кад на смиље миришу недра девојачка.

Он је Расни Словен а Вилан, Расни Вилењак а Словенски Чаробњак и Јасновидац Тајносани. И кад крвари пева, и кад јеца пева, и кад болује пева, а пева и кад умире.

Такав је, гле, Вилењак Сете!

2010f3-692x360