Category: Драган Симовић

Драган Симовић: Ведско Родољубље


tumblr_static_stars-5

Знате ли шта је за наше звездане и божанске претке био Род?

Шта су звали Родом?

Шта је за њих значило Родољубље?

Род је Космос, Род је Васељена, Род су планете, сунца и звезде.

А Родољубље је љубав према Васељени, љубав према Космосу, љубав према свим планетама, свим сунцима, свим звездама, свим сазвежђима и звезданим јатима, свим овостраним и оностраним световима и, свим бићима у свим тим видљивим и невидљивим световима.

Родољубље је Космофилија.

То је у ширем, и најширем, значењу ове ведске речи.

У ужем значењу, Род је Племе.

Племе је Мали Род, слика и праслика Великог Рода.

Наши су звездани преци имали проширену Свесност унутар Творчеве Свести.

Њихова Свесност је била толико широка, да ју је нама данашњима тешко и појмити.

Могло би се слободно рећи, да се Свесност наших звезданих и божанских предака простирала на поткама Творечеве Свести, да је досезала до саме рубежи Творчеве Свести.

Ниједна савремена религија, ниједна савремена духовна наука, ниједна савремена филофоја и поетика не може да досегне границе Свесности наших божанских и звезданих предака.

Зато наши преци и јесу богови.

Да, наши су преци заиста били и остали богови.

Богови и богиње, подједнако, упоредо и равноправно.

Они су и данас присутни.

Ту су међу нама, али и у нама.

На сваком месту, у сваком тренутку – они су свуда и вазда с нама и у нама!

Њих можемо чути, видети, опипати и помиловати.

То је истинито и истинско ведско Род(н)оверје, ведско Родољубље, то је размишљање, појимање и схватање Белог Србина – наравно, и Беле Србкиње! – Новог доба, Златног Свароговог доба.

Све испод овога, све што је уже и мање од овога, и не може се назвати Род(н)оверјем.

Јер, само онај ко силно љуби Велики Род, тај ће још силније да љуби и Мали Род.

kult-drveta-1

Advertisements

Драган Симовић: Одавно се ничему не чудим


14993544_639829409532888_893260815820010089_n

Гледам,

и не могу чудом да се начудим!

Нико тако не руши,

не разара,

не уништава и не затире

Србство и Србију

као сами Срби.

Како изнутра

тако и извана.

Срби се просто надмећу између себе

у растурању и разарању

Србства и Србије.

Понашају се тако,

као да пре њих не бејаше ничег

те да после њих

неће бити никог.

Мрзе подједнако

и претке и потомке,

а понајвише себе саме.

Нико се тако не руга Србству

и нико тако не погани Србију,

као сами Срби.

Ни Творац

ни Васељена

ни сва духовна

и божанска бића

из свих иних светова,

не могу –

гле! –

од самих Срба

да сачувају и спасу

Србство и Србију.

И даље све то гледам,

али се више

ничему не чудим!

Драган Симовић: Србски именослов и родослов


168711_171011462941095_100000967280150_361118_1568073_n

Срби су, за разлику од свих иних хиперборејских, аријевских, словенских племена и родова једини у потпуности сачували праизворна, прасрбска, праведска лична – како мушка тако и женска – имена.

Србски именослов и родослов јесте посве ведски, хиперборејски, аријевски.

Од свеукупних личних имена у свеколиком Србству, кроз векове и тисућлећа, девет десетина чине древна ведсрбска имена.

Руси су сушта опречност и супротност Србима, што се личних имена тиче.

У њих су ведсрбска, ведруска, хиперборејска и аријевска имена скоро посве потиснута.

Уместо праизворних ведсрбских и ведруских имена, руски именослов и родослов је пун библијских, јудео-кршћанских, неразумљивих и нејасних туђинских имена.

Да је у Срба, поготову Белих Срба, јака веза са древним, ведским и звезданим прецима, потврђује, свакако, и наш именослов-родослов.

Наш именослов, родослов и племенска Слава, то је наш тисућлетни дејствени штит од јудео-кршћанских стрела, а, истовремено, и наша звездана, мислена и духовна повезаност са божанским прецима.

Нико на свету целоме, гле! нема тако дивотна, милозвучна и знаменита, било мушка било женска, лична имена, као што Срби имаду!

Имена свих ведсрбских богова и богиња сачувана су у србским личним именима.

beloglavi-orao-2

Драган Симовић: Некада су људи и вилењаци живели заједно…


388808ja91e1f1q1

Некада су људи и вилењаци живели заједно.

Били су једни поред других,

били су једни уз друге.

И једни и други,

у Праисконији,

биваху посвећеним чуварима

Велике Мајке Природе.

Да, некада давно и,

опет, некада не тако давно,

људи и вилењаци бејаху блиски једни другима.

Између једних и других,

у Златно Доба Стриборије,

бејаше присних сусрета и прожимања –

у лепоти, доброти и чистоти душе.

Заиста,

људи су тада,

у то Праисконо Време,

по свему били слични

белим и плавим вилењацима.

Живели су тада,

једнако као и вилењаци,

свој душевни и снолики унутарњи живот у тиховању;

били су више окренути ка тајинственим пространствима

својих тајносаних унутарњих светова.

Из Акаше су,

изравно,

преузимали знања срца и душе,

негујући и развијајући

видовита умећа и знања.

14656364_368356510162732_1293332553062658004_n

Драган Симовић: Придржи ме, још мало, Оче Отаца мојих…


P1120383

Придржи ме,

још мало,

Оче Отаца мојих,

Створитељу и Родитељу мој!

Придржи ме,

још сасма мало,

да се успењем уз Лестве Твоје,

да Ти се за скуте ухватим!

Да Ти се за скуте ухватим,

и да се не одмичем од Тебе,

Оче мој и Боже мој!

Тако је тужно у свету овоме,

Оче Отаца мојих,

Створитељу и Родитељу мој!

Туга, беда и јад,

свуда унаоколо,

у свету овоме,

Оче и Боже Отаца мојих!

Придржи ме,

још само мало,

Оче мој и Мајко моја!

Да не посрнем,

да не паднем,

да се не разбијем!

Још мало,

још само мало,

док у Дворе Твоје,

ОчеМајко,

ногом својом не ступим!

Драган Симовић: До Свршетка којега никада и неће бити…


1411409272_blagoslovenie-ratnika_shishkin_andrey_1385531897

За мој живот и моју судбину одговоран сам само ја.

То је једна страна Истине.

За мој живот и моју судбину одговорни су сви.

То је друга страна једне те исте Истине.

Истина је толико огромна, толико и тако свеобухватна, да ју је напросто и немогуће сагледати само са једне стране, само из једног угла, већ се мора сазерцавати са свих страна, из свих углова.

О Истини може да се говори само у зен-будистичким парадоксима, у зен-будистичким противуречностима.

Иако сам сам одговоран за свој живот и своју судбину, на мене су утицали многи.

Толико је оних који су утицали на обликовање мојега живота и моје судбине, да их је, напросто, и немогуће све побројати.

У раном детињству, то је било родноверно окружење.

Да, управо тако.

Ја нисам растао у хришћанској породици.

За хришћанство сам чуо тек много доцније.

Сви моји преци, и свеколико моје окружење, било је родноверно.

Наравно, ја тада нисам знао како се то зове, али сада знам: то је било родноверно илити паганско окружење.

Сви моји ближњи из мојега окружења у најранијем детињству, веровали су у србске, словенске богове, у култове и митове наших древних предака.

Што значи, да сам ја с родневрјем растао, да сам га душом осећао и удисао, да сам се у његовом духу изнутра обликовао и развијао.

Природа, и све што је у Природи, то бејаше светиња.

Свето дрво, свети храст, света липа, света оскоруша … света биљка, свети цвет…

Све је било свето и посвећено.

Доцније сам се, око двадесете године, срео са ведском и будистичком традицијом, али с јапанском и тибетанском варијантом будизма.

На поткама и подлогама родноверја, прожетог ведским и зен-будистичким погледом на свет, исклијала је, изникла и развијала се и моја поезија, моја животна и стваралачка поетика.

Дакле, моја веза с родноверјем није књишка, није се појавила и развијала у неком зрелом и позном добу, већ је то било моје најраније окружење.

Кад сам дошао на овај свет, ја сам већ био у родноверју.

И, нико од мојих горштака, које сам сретао у детињству, не бејаше хришћанин.

Хришћанство је, за њих, била само службена, државна религија, једнако као и комунизам.

На хришћанство и комунизам гледаху као на једно те исто.

Понављам: за мој живот и моју судбину, одговоран сам само ја; за мој живот и моју судбину одговорни су сви, одговорни смо сви.

Сви смо одговорни за све, и сви ми учествујемо у обликовању свакога и свега, од Постања до Свршетка, до Свршетка којега никада и неће бити!

%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81%d1%81-jpeg

Драган Симовић: ВИЛЕЊАК СЕТЕ


P1200837Лирски записи

01

Песник Вилењак, ноћу, за пунога Месеца, излази на Пропланак, подно Снежних Висова, да би се срео са Својим Вилин-Јатом, јер само од Свог Вилинског Јата прима снагу и црпе надахнуће за своје вилинске песме.

Понекад се и Сам ухвати у вилинско коло, захваћен сетном и дивотном вилинкомветрових гајди и зовиних свирала, док понад њих, саобразно вилинки, плешу крошње дрвета, плешу снежни висови, плешу звездана јата, и, плеше Месец понад Вилин Горја.

Боравећи мед Људима (боље рећи, боравећи у заточеништву мед Људима), Песник се Вилењак чудом чудио какве све Људска Раса има предрасуде о Вилинском Роду;немајући појма да су Вилењаци виша духовна бића, бића на вишем ступњу божанског развоја и успења, те да су у далекој прошлости управо Они били изравни помагачи, испрва Човечанској, а потом и Људској Раси.

Тај Завет између Вилинске Расе и Расе Људи, зна се ко је раскинуо, и зна се по чијему наговору.

На крају Овог Времена, гле, још само понеки Песник, од Вилинског Јата, одржава живу везу са Расом Вилењака!

02

Вилењак Сете – то је Песник брезових шума, на Крајњем Северу, Певач и Сневач од Вилогорја, Песник чије Срце непрестанце крвари, и чија Душа осећа, и у себе прима, свеколику тугу и сету света, и свеколике боли и патњу Васељене.

Отуда су његове песме сетне и кад су радосне, сетне у дубини и кад певају о љубави и лепотама живота. Будући рођеним Песником, Он више личи на Вилењака Вилана него ли на Човека, Он је више у Наву него што је у Јаву.

Вилењак Сете има стас јасике на ветру вечерњем и руменом, а Његов лик је попут Младога Месеца, а вагра Његове пути јесте зрела месечина над пољем широким, у ноћи летњој, кад на смиље миришу недра девојачка.

Он је Расни Словен а Вилан, Расни Вилењак а Словенски Чаробњак и Јасновидац Тајносани. И кад крвари пева, и кад јеца пева, и кад болује пева, а пева и кад умире.

Такав је, гле, Вилењак Сете!

2010f3-692x360

Драган Симовић: Унутарњи пут самоостварења


624fd03a13a0

Кад сам имао шеснаест година, кренуо сам да учим карате код једног тренера у Панчеву чији учитељ бејаше  легенда србског и југословенског каратеа – Владимир Јорга.

Први час, који сам запамтио за сва времена, био је увод у тајне и суштину каратеа.

Ратника не чини ратником ни снага ни умеће ни вештина ни било каква борилачка техника, већ смирен и сабран дух.

Само онај ко у сваком трену влада собом, моћи ће увек и да се одбрани од сваког противника.

Суштина, тајна, сврха и циљ каратеа јесте да победимо свог највећег непријатеља, а тај наш највећи непријатељ почива дубоко у нама.

Карате није туча, није борба, није спорт – не, карате је много више од тога!

Карате је поглед на свет, животна филосоија и поетика живљења.

Карате је унутарњи пут самоостварења личности.

Ко не победи своје страхове, немире, љутњу, мржњу, лоше мисли и бес никада и неће постати каратиста.

Да бисмо дошли до тога, морамо да се посветимо раду на себи, на својему духу.

Али, то не може да се постигне за месец, за годину, за три године или за десет година.

Не, то је рад за цео наш овоземаљски живот!

Почињемо овог часа са радом, и радићемо до краја живота.

Ко не разуме, не схвата и не прихвата ово, томе је најпемтније да више и не долази у овај клуб да тренира карате.

Јер, ми овде не учимо да се бијемо, не учимо да пребијамо и убијамо друге; ми овде учимо да постанемо бољи него што јесмо, да постанемо, ако је могуће, најбољи људи у сваком погледу.

Да будемо племенити, отмени, узвишени, а храбри и неустрашиви, изнад свега!

Упијао сам сваку изговорену реч, претворивши се посве у унутарње чуло.

Те јесењи вечери, 1965. године, док сам се, после предавања, враћао дома, пролазећи кроз Народну башту, ја нисам више био онај смушени дечак од пре само два часа!

Не, био сам пробуђено биће.

Био сам онај што је доживео просветљење.

Драган Симовић: Поћи ћу да нађем земљу светих предака


12072014687

Далеко тамо иза плаветног горја;

иза пурпурног обзорја тишине;

иза свих мена, варки и опсена –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Далеко тамо иза свих даљина;

иза утихлих врхова под снегом;

тамо где нема туге, ни сете,

ни боли душе што будна снева –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Далеко тамо, и све даље,

у даљинама сутона модрих шума,

где трепере јасике и певуше иве;

где је румен венац Звезде Вечерњаче –

поћи ћу да нађем

Земљу Светих Предака!

Поћи ћу да умрем

На Земљи Светих Предака!

Драган Симовић: Србски усуд


%d0%ba%d0%be%d1%81%d0%be%d0%b2%d0%ba%d0%b0-5183000026255_8051549724101978809_n

Сујетни смо, ташти и горди, тражимо и измишљамо разлоге за љутњу на брата својега или сестру своју, док за то време наши душмани стежу девет челичних обруча око нас, сјављујући нас у торове из којих ће ускоро, попут стада оваца, на кланице да нас одводе.

Не праштамо ни најмање увреде браћи и сестрама, а душманима опростисмо најгрозније злочине и погроме.

Ругамо се и подсмехујемо браћи и сестрама, а бивамо снисходљиви, понизни и послушни вековним душманима својим што нас до скота презиру.

Браћа се са браћом закрвила, сестре се са сестрама завадиле; нико ни са ким нит збори нит ромори; свако је са неког измишљеног и умишљеног разлога љут на некога из племена и рода својега.

Тако ми бивамо све слабији и јаднији, а наши душмани све јачи, силнији и моћнији.

Сами смо себи постали најљући непријатељи и душмани, сами себе убацујемо у јаме наших непријатеља и душмана.

Поред нас оваквих какви смо, нама, уистини, никакви други душмани и не требају!

1411409272_blagoslovenie-ratnika_shishkin_andrey_1385531897