Запевај гордо Србијо моја,
Пољима нека се пој проломи,
И суза нек’ се пролије твоја
Уз песму која све туге ломи.

Запевај силно Србијо, мати,
Нека загрми од поноса дол!
Певаћу и ја, нећу те дати,
Слободе ћу твоје бити апостол.

Са улица комита и крчмарски ђак,
Узором стати никоме не смем,
Али под барјаком и тај пој јак,
Дубоко у себи за истином чезнем.

Живећеш, љубљена отаџбино древна,
И дуго ћеш певати пркосно, гласно.
Крваре зоре, невреме се спрема,
А ти певај само, за кајање је касно.