Људи се рађају у незнању, живе у незнању, и, умиру у незнању.

Незнање их прати на свим како овостраним тако и оностраним путевима: из света у свет, из пространства у пространство, из живота у живот.

Незналице су били на почетку свих почетака, па ће незналице бити и на свршетку свих свршетака.

Никаве религије, никакве идеологије, никаква друштвена и државна уређења и, надасве, никаква учења људе не могу учинити ни паметнијим ни бољим.

Напросто, непоправљиви су; напросто, немогуће их је и за јоту поправити!

Све приче о људском напретку, прогресу, умном и духовном развоју јесу наше омаје и опсене, јер је људски род одувек био – те ће заувек и остати – управо овакакв какав јесте и бива у овоме трену вечности.

Камо лепе среће, да сам до ових познања дошао још у раној младости!

Тада би моје путовање кроз овај животни ток било посве другачије.