Нека му је покој великој души.

Ја бих рекао само да смо се растали за
неко време.

Морао је да раније напусти другове у овој игри јер се морао
вратити кући.

И ми и он нисмо срећни што је напустио игру, али ми
настављамо, док нас он гледа са прозора.

Али и ми нећемо заувек. И ми
ћемо се само још мало поиграти .

И за оне који живе 100 година
овоземаљског живота, то је само 36500 дана…

У вечности, то је само
трептај ока. Душа је вечна.

Све старе цивилизације су то знале и сви
људи су тога свени у потпуности.

Само данашњи, Западни ум је далеко од
тога разумевања…

Нека је срећан пут нашем брату Драгану, пут у потупну
слободу од материјалних окова.

Овде је дао као мало ко!