Високо лети оро ноћна птица

Стреми у висине чисте и плаве

И свет низине гле! бива несаница

И све патње света долазе са главе

*

Усамљен је човек велик у самоћи

И што самљи гле! све дивнији бива

Они који знаду никад неће доћи

У долину тавну где се патња снива

*

Ви који сте гле! из света изгнани

И које свет прогони јер нисте од света

Вас чекају дела док се не раздани

И док љубав наша светом не процвета