Ојутрио је осми јануар деветнаесте

Гледам кроз прозор на игралиште

Власници и пси извели једни друге

Мајке и деца клизе и весело вриште

*

Лепршају милиони снежних пахуља

Лете као лептири мојим видокругом

Бацака их карабурмац – ветар благи

Комшиница оде на пијац са друугом

*

Из дубоке нутрине знам да ме данас

Чека много труда стварања и лепота

Милиони пахуља лете да ме усреће

Лепоту сами стварамо – то је дивота

*

Одмах је стварам за друге а и за себе

Бог увек воли да у свима види борца

Нека сва бића буду срећна и спашена

И нека се развијају по Норми Творца