Гори светиљка
гори
да свици јој дођу
и звездано коло заиграју –
њиме очи твоје да мину
иза завесе светлости
жуте,
зелене,
бледоцрвене

.

Да погледи се сретну
у блиставилу капи док
киша ромиња
у њој гнездо за заљубљене
да свију –
у њему крунице
свилене им постеље
док погледи се упијају
у бескрају

.

А серафими,
вечно горући,
шестокриљем својим
капије раја за њима затварају
и небеске крилатице
љубеће душе им милују

.

Отворих око
да л’ сан то је?
Где је љубљено моје?

.

Јава ли је, херувими,
или санак мој
много очију је
кроз поглед твој

.

Отворих око
да ли јава ме умива,
или сан то је…
Боже,
где ли је сада
љубљено моје?