Храм велик чудесан

До понад облака и ветрова

Насред СвеСрбске земље

Од мора до мора и даље

Дижемо у духу гле

Већ триста тридесет и три лета

 .

И Храм велик чудесан

Израста из костију србских

Из лобање србске деце нејаке

Из туге наше и јаука наших

 .

И дижемо Храм у небеса

Да се онебесимо и обожимо

Да плач србски пред Бога изиђе

Да се у Богу познамо

 .

И да сагледамо ми Србљи грешни

Пут којим ходимо у болу

Од постања света до данас

 .

И да нам се рече

Ко смо и куда идемо

Где смо били

И где ћемо бити

 .

(Из збирке СЛОВО ОД СВЕТЛОСТИ – избор Анђелке и

Иве Симовић и Владана Пантелић)