Велика Томић: Звезда на Леденој Гори
Жеља у свемир оде
циљану тачку муњом да прати
а горе, кораци троми и строги
силина светлости на земљу је врати.
.
Полегла крај реке у траву меку
гледа у звезде што небо роје
сјај јој њихов измами сузу
и склизну, склизну… у воду.
.
Небо је слика сањара вечног
што смирај у непознато тражи
сажаљиви облак капке пружи,
пресољени извор да разблажи.
.
Помери се да место не плави
на Ледену Гору где суза нема
звезду јој Аурора сакри
у смрзлом оку само суза њена,
уместо звезда цакли.

