Велика Томић: Звезда на Леденој Гори


Жеља у свемир оде

циљану тачку муњом да прати

а горе,  кораци троми и строги

силина светлости на земљу је врати.

 .

Полегла крај реке у траву меку

гледа у звезде што небо роје

сјај јој њихов измами сузу

и склизну, склизну… у воду.

 .

Небо је слика сањара вечног

што смирај у непознато тражи

сажаљиви облак капке пружи,

пресољени извор  да разблажи.

 .

Помери се да место не плави

на Ледену Гору где суза нема

звезду јој Аурора сакри

у смрзлом оку само суза њена,

уместо звезда цакли.

 

Постави коментар