Љ убићу те у олујна јутра и бесане ноћи,

И.меном твојим назваћу свог најдражег свица,

Љ.убићу те у сутоне зачаране небом твојих трепавица,

А.ли никада снаге да ти кажем колико нећу смоћи,

Н аписаћу ти безброј стихова и тужних поема,

А.онда ћу тихо уснути сном уморног боема…

 

 

 

(Миодраг Новаковић– посвећено својој

вечитој „дружбеници“ Љиљани, давне 1979…)