Вечан сам, вечан! чак и ако ме победи свет, ако ме умори глађу

и студени, – клицаће млад оро, певач праискони, високо у стенама, подно Вечерњаче.

 .

И узвину се оро млад од праискони, и закликта снова на руменом зраку залазећег сунца.

И гле! на тај кликтај орла, из дубине своје, забруја Васељена, Мајка свих орлова.

*

Оро

 

Високо горе оро се вије

Самотан оро у висини

Вечити путник на путу бдије

У светлом кругу у тишини

.

Ни муње ни ветри ни олује

Ни пакост људи ни зло света

Он ништа од тога не види не чује

Нити му ишта у свету смета

.

Кад би да бирам дано ми било

Ил блага света и оро бити

Оно што се у векове снило

Рекло би: буди оро тајновити!