Душица Милосављевић: Небески ратник
И веде су приповедале о нама,
ратниче мој,
када смо са обележјем нашим отишли у велики бој.
За човечанства спас,
за Свето Светло и Истину,
за Љубав саму,
за нас!
..
Још памтим сваку реч и крвави траг
који остави мрачна звер , сам враг,
над Мидгардом овим што је пао,
још памтим све,
ратниче мој,
сваку реч мислима што си ми слао!
.
Јер стајали смо у гарди први
са твоје леве стране сам била
вођени десницом светлосне крви
од нас се плашила мрачна сила,
од наше песме , корака смелих,
од светлосних зрака са жезла белих,
падала је светлост нашег плама
да зло избрише из постојања!
.
Још памтим небо црвене боје
заставе наше што поносно стоје,
мач твој искован од Светлости саме,
загрљај душе и твоје раме,
после победе уписане у вечност саму
кад љубав победи поносно таму!
Ратниче мој!
.
16.06.2016.

