Да, риђокоса ми је на уму
лешнике што скупља на старом путу
осим музикалности своје
можда је она и моја негдашња драга
– пасторална.
..
Ал’ од свег најважније је да у врт
иза старог пута сврати кад се зима
у пролеће преобраћа
и ту увијати косе стане
о крошње дрвећа тако вешто.
..
Сам тај призор скоро да гледати не смем
али пратим је као чувши сонату,
док све жиреве не покупи престати неће
у дрвеће огромно ударати.
.
Понекад јој, чини ми се, приђем,
у заносу њеном непримећена
само да кору са дрвета мало изгулим
лешнике у џепове покупим
да што краће траје сурова игра њена
= псалм мисе у д-дуру.