Светлосних сам мисли дело

Сунца златнога и сребрног Месеца

Тишином гласнога певања зачета

Милином љубави из срца изнедрена

Кап сам свих река језера и потока

Мора, океана и свих  ледника

Трава свих ливада и лист свег дрвећа

Преда мном се свијају, ко од ветра, гране

Где поглед досегне,  тама нестане

Раширене руке, безкрај белином праве

Радост знамења Љубави Васионе!