У налетима безсмисла

Када желим

Да останем присутна

И сачувам свесност

Ја седнем под крушку

У твом дворишту

И посматрам свет

Са свих страна

Са земље и из ваздуха

И дишем Свемир

И тако данима

И тако недељама

Без кретања мисли и жеђи

Ако се деси да огладним

Ти пошаљи ветар

Да се нахраним

Душом маслачка