Предци моји славни, ти корени мили,
Вазда храбри били, никада молили,
За све што им треба сами се борили,
Са своје две руке чуда направили.

.

Од тирана сваког свој дом су бранили,
Никада на слабог нису ударили,
Слободу су своју највише волели,
Окове душмана никада љубили.

.

Сав живот на свету једнако ценили,
А пчелу и орла посебно славили,
За свако рођење дрво посадили,
Да би им потомци јаки, мудри били.

.

Широка пространства дом су њихов била,
Сваки комад земље к’о мајчица мила,
Једино природа њима знана сила,
Поштоваше ју је, она их хранила.

.

У тешка времена образ сачували,
А част и поштење никад проћердали,
За своје потомке завет оставили,
Да нит правог пута не би изгубили.

.

Оставимо и ми деци нашој исто,
Наслеђе да од нас узму на се чисто,
Да дугове наше не враћају прво,
У живот да крену као младо дрво.

-слика- Всеволод Иванов-