Лепота зри у лето на измицају,

кад воде се спремају преображају,

кад корен биља застане, и уздахне!

кад  тишина почне да говори  о звездама

што сву ноћ на зрна грозда падају!

.

 

Лепота зри у твојим очима,

У тихим прстију додирима,

У даљини, што на прозору је осликана,

На твојим отвореним вратима!