Узми, раздели, нафору подели

Нека свако поједе залогај.

Зар није доста овакве жњетве?

Пшеницу газе.

Нема више српа.

Нити струк, прво руком да помилују,

Нити на првом откосу да се прекрсте,

ни последњи цвећем да оките,

плодницом Богомбрадом

.

Да му пева да се догодине пресипа.

Да се не растура!

Да га кокоши, по буњишту не чепркају,

да има струка да га јаче затегну црвеним концем

.

Кад улицом прође

сви је успут благосиљају…

Богомбрада нестала,

искочила из свог заокруга жњелачке мобе.

Песме, младалачког кикота, када Звезда

као Сунце пече

.

-Не ваљајте жито! Пазите на свако зрно,

јер је ХЛЕБ! – довикну неко.

 Забучи мотор, прхну птица пуним кљуном,

 и оде, далеко.

Од буке се не чује запопевање жњетварa

.

-прво објављивање песме-