Да л’ радости има веће

но кад фрула на сокаку, као вода тече.

То нам наша Србчад свира

`ајте ноге, срце нема мира.

.

Ено тамо, Брус, одјекује.

Цвејина се фрула и до Неба чује.

Чујте браћо, како збори,

њој је дао све

чак и поток што жубори!

.

На фрулици скачу момачки прсти

на Сабору њом се испред цркве крсти,

и ливада кад се коси,

на испаши, у њу дува пастир боси.

.

Са Космета, ја је чујем,

њоме децу успављујем.

Задњом рупом на свирали,

Шилово ми дирне

стојезични звуци

фруле Николине.

.

Скаче нога, јечи гора

кад засвира мајстор Бора.

За трен, „Трен“ је већ поема,

чаролију дивну баца на ту

 „Игру скакаваца“.