Давор Вујовић: Лице самоће


ЛИЦЕ САМОЋЕ,

НОЋИ ГУСТЕ ОД МИСЛИ.

ХРАПАВА БАЛАДА

.

Хода по земљи

А душа му небеска.

Лемур у страху

.

Јутарњи зраци

Низ брезу се сливају

И искре у страну

.

По небу проспи,

Разуздај мисли своје.

Нису више твоје

.

Чулан и силан

Док не будем разуман

да био би уман!

.

Насмејани пас

Ми прекида разговор.

Знамо се од пре

Постави коментар