Новица Стокић: Епитаф


Из потиљка извире му

Прах сив

Змијски љигаво

Навире му

Грдно

.

У очима тиња му

Плам бледуњави

Од жутице жући

Зури тек

.

У рукама му

Од црнице земљанијим

Кукавица сиња

На линији живота

Искиданој
.

Хтеде сунце да упали

Земљу да огреје

Ноћ да угаси

.

Семе да посеје

Хтеде

.

Не даде му се

Постави коментар