Ђури Јакшићу

.

Био бих стена ал’ тужно слаб,

Ни гранични кам не знам где стоји;

Пред својима горд ја туђински раб

Не знам рећи ко су преци моји.

.

Неко се дрзне, черечи ми мајку,

Топови ћуте кo ноћ иза кише,

Свирам бенџо, не нашу свирајку,

И по кући боњ ми чељад удише.

.

Чим намигну клекнем пред Европом,

Молим ту маћеху ко свако пасторче,

Душу узму својим пуним џепом

Да на дедовину чизмом ми кроче.

.

Фото: Споменик Ђури Јакшићу у Скадарлији

Аутор: Јован Солдатовић