Бадњакови пламте пламенчићи.
Језицима Бадњак обљубљују.
Препородом роде Сварожићи
да колевку Богу ватром кују.

У огњишту камен се калио
да колевком Бож’јом он постане.
Сунчевим се светлом озлатио
да ватреног Бога у се збрине.

Да колевка Богу се салије
бож’је дрво у зору се сече.
Уз погачу вином се прелије
па исеца док још вино тече.

Тросеком се три ивера лови
па се руши секиром из цуга
а Бадњака иверови ови
лоз божански до његовог блага.

Коринђају деца комшилука.
Раздраган им пој из срца чиста.
Пуне торбе слатких бакалука
а из ока искра среће блиста.