Ненад Максимовић: Химна Љубави (I/2)


С ову и с ону страну граничја,
Љубав, Беспочетни Бескрај,
Обзорје је Збиље које нас од грумена злата
претвара у његов неисцрпни рудник,
од капи воде успоставља нас Океаном;
усред праха, костију и меса
чини душе наше чистим и светлим Духом Светим.
Сијајући Знањем, Правдом и мноштвом Мира,
Љубав, једини Истинити Законополагач,
Прадевственик света и века
без раселина и подела,
јесте Светлост, свепрозирно блиставо Једно
у Којем је безброј боја и облика,
јесте непроменљиво Стање свих стања,
јесте Песма Која пева Себе у безброј песама.
Звезде, шкољке и рибе валови су и пена.

Прволика Стварност, Благоточива Љубав,
долази са свих страна света,
са копна и мора, са планине, из долине,
из поднева и поноћи, из прошлости и будућности,
из Светлости и таме, из сна и јаве,
из смеха и плача, из Раја и Пакла.
Али све време је Ту, у нама, у Богоносном срцу,
јесте Свемноштвено Једно.
Милоока Љубав, Развигор Радости и Милине,
Светлом живoписана слика света,
Једност је Свега;
Бог Живи Који је Творац, Створено и Стварање,
јесте Свепрозирно Апсолутно Знање Кoје је Бивање,
Песма свих песама,
Свесагледање у Постојању.

Световечно Стварање, Љубав,
Живодајно Биће Радости и Слободе,
јасновита је стопљеност у једно Срце и Душу
од правека и довека,
јесте Цар Славе,
Име које се љуби, хвали и свети.

Свевидеће Око Разбора и Проницања,
Љубав је свуда,
у свемиру, и у његовом срцу, и изван свемира.
Осетити Љубав
јесте Спознати Неспознатљиво;
Бити Она јесте Бити Бог
Који уводи универзум у Постојање.

Творац и Држилац и Ималац свега,
Љубав, Видело наше,
наше бесмртно Биће и Спасење,
јесте Цар небески,
Дароносни Владалац свега
Који чини да Све Јесте,
да јесте СвеЈест,
да јесмо Свест из Божје Свести,
Дух из Божјег Духа,
да јесмо Сâми Живот.

Постави коментар