Како да отрујем сва сјећања

Кроз пукотине

Тјела,душе,срца

Провукло се Сунце

И тјера на свијетлост

Првостворени сан

Кад јахасмо на змајевима

Од једне сварге до новог свитања

А онда би се скрили у јазбини змајева

Што бијеше у дворцу на Орловој планини

Од тада ја зауздах ватре, а ти проли вино

Па сад теку воде да сперу сву моћ

Да се у њој посвећују

Витезови зорни

Безсмртни и одабрани

Обгрнути у свој непробојни плашт

Непробојан за мач, стријелу или отров

На Љубав слаб

Ти не смијеш да изгориш

У ватри свог сопственог сјаја

Ти треба да ВОЛИШ