Горан Лазаревић Лаз: Занавек да се памти

удвојен собом
између обала
дрхтајем усана
.
делим се тобом
ниси ни знала
небом си дозвана
.
падам у вирно
водено ткање
од слатке свиле
.
обзорје немирно
одасвуд лудовање
неразумвиле
.
успон без даха
хималај врели
подамном пламти
.
прах смо од праха
то смо и хтели
занавек да се памти
