Из стене водом лековитом

Испира анафорник Богородица пресвета

Да из чистог Божијег путира

Духовност српска вековно пулсира

.

Ни сузном њеном оку

Извори нису испрали истоку

За палим сином Исусом Христом

Дарованом светлошћу као вишњу палету
.

Богородица ускликом Господа моли

Узнеси ме до сина јер мајку боли

Васкрсни њега као тријумф неба

Док нафора пустош протера охоли

.

Витовница расплете њене витице

Које су ореол око главе свете

До сина на небу махом полете

И срцем загрли небеске искрице

.

Векови огласише ломност трајања

Манастира духовног здања

А Богородица овенча вечност захвална

Српству за трајна очувања