Мирослав Цера Михаиловић: Црно слово

црна сен се пружи дуж црна астала
црна мачка опет на црн пут ми стала
.
црна ноћ израња из црнога мора
црна звер завија црна јечи гора
.
црн страх се увлачи црне пуни душе
врна земља дрхти црне прсте суше
.
црно време бану црн се живот живи
црно око црн би пејзаж да посиви
.
црно слово прхну црним сном већ лети
у црно у ништа сви смо одапети
